Nedelja, Oktobar 26, 2025
Kada tišina postane tvoj kompas: kako pronaći smer u svetu koji nikada ne zastaje
Svet koji te stalno vuče napred
Svuda oko nas — buka.
Naslovi, poruke, obaveze, ciljevi, očekivanja.
Svet nas uči da budemo zauzeti, da stalno idemo napred,
kao da je stajanje isto što i neuspeh.
Ali u toj trci, mnogi zaboravljaju da zastanu i zapitaju se:
idem li uopšte u pravom smeru?
Brzina bez pravca ne vodi napred —
vodi u krug.
A najteže je priznati sebi da si možda postigao sve što si želeo,
ali negde putem — izgubio sebe.
Tišina kao prostor za istinu
Tišina je neprijatna jer u njoj nema buke da te zaštiti od sebe.
Ona te tera da čuješ ono što izbegavaš:
umor, strah, tugu, potrebu za odmorom.
Ali upravo tu, u toj nelagodnoj tišini,
počinje razumevanje.
Kada ne pokušavaš da objasniš, opravdaš ili pobegneš,
počinješ da čuješ svoj pravi glas — onaj koji si potisnuo dok si pokušavao da ispuniš sve tuđe standarde.
Tišina ne zahteva odgovor.
Ona traži prisustvo.
Preumoran da trčiš, previše svestan da staneš
Mnogo je ljudi koji više ne mogu da trče tom brzinom,
ali se plaše da uspore — jer misle da će izgubiti korak.
Ali usporavanje nije odustajanje.
Usporavanje je odabir svesnosti.
Kada dopustiš sebi da staneš, da dišeš, da ćutiš,
počinješ da vidiš ono što si ranije samo jurio:
mali trenutak mira, iskren osmeh,
tiho razumevanje da sreća nije tamo negde, već ovde.
Tišina kao kompas
Tišina ne pokazuje put na mapi.
Ona pokazuje pravac iznutra.
Ona ti ne kaže šta da uradiš sledeće,
već te podseća da ne moraš sve da znaš odmah.
Kada naučiš da slušaš tišinu,
otkrivaš koliko si zapravo već znao —
samo ti je trebalo malo mira da to čuješ.
Zaključak
Svet nikada neće stati,
ali ti možeš.
I kada to učiniš, shvatićeš da tišina nije praznina,
već prostor u kojem se ponovo povezuješ sa sobom.
Mir nije nešto što treba pronaći —
to je nešto što treba dozvoliti.
I kada to dozvoliš,
tišina postaje tvoj kompas.
— Vladimir Ciplic
